Ovaj tekst je namenjen kao neophodan savet svima koji žele da imaju bilo kakvu vezu sa umetnošću – učenicima srednjih škola koji žele da se bave nekom kreativnom delatnošću, studentima fakulteta umetnosti, kao i mlađim i starijim kolegama umetnicima. Pokušaću da budem što direktniji i konciznniji u obrazloženju.
Malo ko uopšte pridaje značaj određenim knjigama, mnogi ih čak zanemaruju i smatraju nevažnima, a one su zapravo osnova likovne pismenosti za sve uzraste. Posebno bih istakao njihovu složenost i dobru organizaciju, sa svim elementima koje bi svako trebao da usvoji da bi se uspešno bavio umetnošću i znao sebi i drugima da obrazloži svoj rad. Govorim konkretno o udžbenicima likovne kulture za peti, šesti, sedmi i osmi razred osnovne škole. Ove knjige su po sadržaju i strukturi toliko dobro razrađene i napisane sa takvom lakoćom da bi prosto svako trebao da ih ima, jer su mnogo preglednije u odnosu na neka, uslovno rečeno, ozbiljnija izdanja istog sadržaja.
Prvi put sam se susreo sa ovim knjigama u sklopu metodike nastave, i sećam se osećaja iznenađenja kvalitetom sadržaja i obrađenih tema – posebno zato što se sećam kako je likovna kultura izgledala tokom mog osnovnoškolskog obrazovanja (1992–2000), gde je postojala samo jedna crno-bela knjiga, sa po kojom slikom u boji, od jednog jedinog izdavača. Poređenje između njih je nemerljivo – toliko je podignut kvalitet, struktura, količina sadržaja i pojašnjenje svakog segmenta i celine.
Kada sam počeo da radim u školi, obradovao sam se što mogu da koristim ove udžbenike, te sam apsolutno sve lekcije redovno predavao, jer iz iskustva znam da meni nije predavano. Kasnije sam od učenika koje spremam za fakultete saznao da im njihovi profesori nisu predavali taj sadržaj. Bio sam razočaran što kolege ne koriste priliku da prenesu znanje ili barem da ukažu na postojanje ovako korisnog sadržaja. Znam da je broj časova jako mali, da se jedva urade i redovni zadaci i da vremena za bilo kakvo dodatno predavanje ostaje jako malo – ali to nije izgovor. Plan rada za osnovnu školu je odlično napisan, tako da se kroz zadatke mogu obraditi sve oblasti, ali ni to većina profesora ne poštuje. Ovo nije prozivka, nego molba svima da se ne preskaču vitalne stvari likovnosti, jer se čak dešava i da se izgovori da knjige nisu neophodne. Starije kolege, pa i moj otac, bivši nastavnik likovne kulture, govorili su mi da ću se ohladiti od tog entuzijazma i da ću i ja prestati toliko da se dajem – ali to nisu dočekali. Jeste, sve to jeste naporno, ali moj pristup je da sam uvideo šta ja nisam imao, pa želim da barem svojim učenicima omogućim da imaju šansu to da usvoje. Bez obzira kojom kreativnom delatnošću se neko bavi u životu, ovo je elementarno znanje i tu nema dileme.
Kada se ta struktura gradiva jednom usvoji, ona toliko olakšava dalje bavljenje umetnošću da je to neverovatno – posebno zato što je jedan od glavnih predmeta na likovnim akademijama teorija forme, odnosno likovni elementi, što je u suštini gradivo iz osnovne škole. Te knjige su tako napisane da mirne duše mogu da zamene literaturu za taj predmet i na fakultetu, jer su primeri, jezik i stil pisanja jednostavniji i razumljiviji. Uzmite te udžbenike u ruke i prisetite se da li ste ikada slušali ta predavanja – odmah ćete znati koliko bi vam sve olakšalo i samo spremanje za fakultet i samo studiranje, da ste prošli kroz tu materiju. Odgovorno tvrdim da ćete se iznenaditi kada shvatite koliko ste zakinuti što niste obradili to gradivo. Ne treba kriviti predavače, iako i oni imaju mali udeo u tome, koliko nedovoljan broj časova likovne kulture u osnovnim, pa i srednjim školama. Ali opet, i to je samo izgovor da se nešto ne uradi – svako samoinicijativno može uzeti te knjige i pročitati ih, makar neobavezno, jer su fenomenalan vodič kroz likovnost i celokupnu strukturu likovne prakse.
Knjige sa kojima sam radio, i za koje mogu da kažem da imaju adekvatan sadržaj, izdanja su Kleta i Bigza, jer mi je njihov pristup najviše prijao kao profesoru. Postoje i drugi izdavači, ali mi se kod njih pristup sadržaju negde ne dopada – zbog pretrpanosti, previše kič elemenata zbog kojih knjiga deluje neozbiljno ili neoprostivih grešaka. A kad smo već kod grešaka u pisanju knjiga – naravno da ih uvek ima, to je neminovno, tako da ne treba se držati za njih kao za sveto slovo. Na pomociji udžbenika jednog izdavača listajući udžbenik uočio sam grešku zbog koje sam morao da reagujem i prekinem prezentaciju: kao likovna tehnika za peti razred bilo je navedeno testo. Ustao sam i rekao da je autor knjige likovno nepismen i da je to neoprostivo. Žena koja je držala predavanje predstavila se kao autor i pokušala je to da mi obrazloži. Kada sam već krenuo sa argumentacijom, morao sam da zaključim da to što se od nečega nešto može napraviti ne znači automatski da je to i likovna tehnika i naveo sam nekoliko primera iz prakse koji baš nisu bili primereni za ovakav skup. Prezentacija i predavanje su tu prekinuti. Toliko sam bio zagrižen da te knjige moraju da budu besprekorne, da sam se zaneo i upustio u takvu raspravu.
Važnost tih knjiga i dan-danas smatram elementarnom, te zato pozivam apsolutno sve kreativce da ih pročitaju i sami se uvere u ono o čemu pričam – nemojte mi verovati na reč, nego se stvarno lično uverite. Pored knjiga za osnovnu školu, jedan od vrednih resursa su i udžbenici likovne kulture za gimnazije društveno-jezičkog smera (četiri knjige), jer su pisane po istom principu i mogu podjednako dobro da posluže svakome. Svaku tvrdnju koju iznesem nemojte uzimati zdravo za gotovo, nego se usudite i preispitajte ih uvidom u te knjige, pa procenite koliko ima istine u ovome što govorim.
Radujem se unapred ako shvatite vrednost te literature i počnete da je primenjujete u svakodnevnom radu, jer će svakom doneti mnogo mogućnosti. Što se tiče knjiga za osnovnu školu, postoji i besplatna verzija u PDF formatu, izdavača „Besplatna biblioteka Fondacija Aleksandar Kavčić", gde možete da ih preuzmete i koristite (linkove ću postaviti na kraju ovog teksta). Nisam ih lično koristio, ali sama činjenica da postoji i besplatna verzija fascinantna je mogućnost i time nestaje svaki izgovor da je za knjige koje smatrate nepotrebnim potrebno izdvojiti novac. Tako da se opet vraćamo na isto, na ono što ponavljam – prelistajte i uverite se, posebno sada kada imate i opciju besplatnog pristupa jednom od izdavača.