Dizajn je sve i svuda i sama suština postojanja. Tu sve počinje i završava i tu nema dileme. Svaki oblik postojanja je prožet dizajnom i mogu reći da je dizajn estetika svakog segmenta života. Nisam siguran u kom pravcu će otići ovaj tekst jer bit mog postojanja je od samog početka kretala kroz sve segmente dizajna.
Pa da krenemo.
Prvi dodir sa dizajnom u profesionalnom smislu bio je 2000. godine, sa tačno napunjenih 15 godina. Nikada nisam igrao igrice jer me je to smaralo, ali sećam se da te 2000. dobijam računar (ne računam Amigu i Commodore 64) i prvo čega sam se uhvatio bilo je proučavanje programa od Corela, FrontPage-a, Photoshopa, pa do tada naprednog Macromedia Dreamweavera. Taj poriv je došao da bih napravio sajt za očevu likovnu školu. Dobio prvi računar i prvo što mi pada na pamet jeste da to nekako na zanimljiv način iskoristim i tu je sve krenulo.
Već od 2002. počinjem da radim i za neke manje klijente po gradu i, dok su drugi izlazili u grad, ja sam mučio devojku da sedi pored mene dok samo još nešto ne završim pa ćemo onda izaći, a do toga nije dolazilo. Zaludjenost je skoro identična kada pogledam kako neko se zakuca pri igranju igrica, te ih razumem zašto se izgube u vremenu i prostoru jer to dođe na isto.
Od tih prvih godina pa do danas prolazio sam kroz saradnju sa raznim klijentima i dogodovštinama i u većini slučajeva to je bilo neverovatno zanimljivo iskustvo. Klijenti za koje sam radio bili su toliko raznoliki da se sada samo smejem i plačem kada se setim kroz kakve sam sve situacije prolazio. Pokušaću da nabrojim delatnosti kojih se sećam za koje sam radio. Građare, klanice, proizvodnja venčanica, udruženja privrednika, studentske organizacije, političke stranke, nevladine organizacije, mašinska obrada, fabrike stočne hrane, radio-stanice, informativni portali, gradske institucije, fabrike za pakovanje šećera i čaja, proizvodnja kafe, uvoznici mašina, predstavnici autokuća, stolarske radionice, majstorske radionice, PVC fabrike, zalagaonice... i ko zna kakvih je još tu bilo raznih delatnosti.
Jedno im je svima bilo zajedničko i to je bit i lepota ovog posla, a to je upoznavanje svakog segmenta njihove delatnosti. Kada bih pokušao da napišem sve te dogodovštine, to bi se pretvorilo u ceo roman, što nije suština ovog teksta. Svako od njih se maksimalno trudio da me upozna sa svojim radom tako što bih danima sedeo i pričao o aspektima angažmana, šta treba da se uradi u dizajnu, pa do prolaska kroz razne pogone i ličnog sagledavanja čime se bave.
Bilo je i bizarnih stvari, kao npr. kada sam fotografisao ceo proizvodni portfolio klanice i mesnice, pa mi je mesar na nožu davao sve da probam. Tako da se sebi sada smejem kada se setim lokala na pijaci gde je usred radnog vremena set za fotografisanje postavljen, u jednoj ruci komad hleba i neka odvratna slanina, i pokušavamo da završimo posao, a gomile ljudi ulaze i gledaju sve to.
Izvlačenje pištolja vlasnika proizvodnje venčanica da pokaže da je platio unapred na poverenje i da ga ne interesuje da potpisuje ugovor (inače jedna od najlepših saradnji)... i tako razne gluposti. To mi zaista jeste smešno jer kroz šta sve čovek mora da prođe da bi razumeo te sve biznise je neverovatno.
Da bih mogao skroz da uđem u samu srž realizacije posla, morao sam da razumem celu strategiju i poslovanje te kompanije, te je to uključivalo i druženje sa svim tim vlasnicima i radnicima i direktno uključivanje i sagledavanje procesa rada. To mi je sve olakšavalo da, kada krenem sa tehničkim delom i samim radom, iz prve uradim šta se od mene tražilo.
Neke poslove sam i otkazivao kada bi pokušali da nametnu svoja dizajnerska viđenja. U većini slučajeva nije bio samo dizajn, nego je posao uključivao i marketing za te klijente jer je to dosta povezano. Koliko je tu samo bilo raznih priča, struktura ličnosti i hvalisanja o svom poslovanju da je fenomenalno. Svako je, naravno, hteo da se prikaže u što boljem svetlu, kao i svoj biznis, a na meni je bilo da to dignem na još veći nivo kroz dizajn njihovog vizuelnog identiteta. I da, uspevalo je. Nije tu bilo laganja, nego samo lepo pakovanje kroz vizuelni deo.
Kada se sada setim, u većini slučajeva sam i pisao tekstove za oficijalne sajtove jer ti vlasnici nisu baš imali svest šta to treba da predstavlja, jer njih interesuje samo rezultat. Zato svako ko se bavi dizajnom mora ući u materiju samog klijenta i videti iz svakog ugla njegovo poslovanje jer to olakšava samu realizaciju projekta.
Meni je taj način najviše prijao i, kada sve to posmatram, više sam sedeo po kafićima i kancelarijama sa raznim vlasnicima i menadžerima i razvlačio priču i družio se nego što je bilo efektivnog rada. Nekada su dani prolazili da nisam ni znao da li se mi družimo ili smo u poslu. Ali kada bih seo da uradim, to bi bilo skoro istog dana urađeno. Nije tu bilo lupanja glavom šta i kako jer, kada skupiš dovoljno informacija o samom projektu, sama realizacija dolazi spontano i brzo.
Zato danas, kada nekog podučavam bilo kom vidu dizajna, insistiram na širini spoznaje zadatka i upoznavanju cele situacije, i onda sama realizacija predstavlja najmanji problem.
A samo par rečenica ostajem dužan da spomenem fakultet i izborni predmet iz dizajna. Šta tu reći kada sam uveliko bio u toj materiji, ali kada sam tu spoznao još više pravih dizajnerskih stvari od vrsnog profesora Nedeljkovića, to mi je tek olakšalo da nastavim u smeru dizajna.
Preporuka za svakog ko želi da se stručno bavi ozbiljno dizajnom jeste obavezna knjiga „Grafičko oblikovanje i pismo", prof. S. Nedeljković. Iskustvo jeste bitno, kao i baratanje programima, ali nikako se ne sme zanemariti ni sama stručna literatura jer je to ozbiljna nadogradnja koju izuzetno cenim i koja mi je olakšala. Ako se to podigne na nivo i fakultetskog izučavanja, tu nema dileme zašto takve dizajnere izuzetno treba ceniti.
U svom odabiru smera na fakultetu nisam dizajner, iako sam imao ispite iz dizajna, a i većinu stvari stekao iskustvom i raznom literaturom. Godinama me prepoznaju kao dizajnera, pa sam imao čak i muku da objasnim da sam ja po osnovnom obrazovanju vajar i profesor umetnosti.
Ostaću sa ovim tekstom samo u oblasti grafičkog dizajna... dok ću u drugim tekstovima nastojati da opišem kako sam se obreo i u drugim aspektima, od enterijera, mode i ilustracije.
Dizajn predstavlja stvarno okosnicu mog života jer humanizuje sve oko mene, kako za mene tako i za druge, i čini život estetski prijatnim i prihvatljivim.