Kako sebe doživljavam danas je proisteklo iz svih dosadašnjih iskustava, uspeha i grešaka, kojih sam postao svestan i na osnovu kojih dalje nastavljam da delujem kao profesor i edukator. Pre svega sam kreativac koji menja sebe i sve oko sebe i podstiče okolinu na to kretanje i promenu ka spoznaji života kroz igru i stvaralaštvo.
Gde je to sve krenulo lako je odrediti. Kada sam prvi put ušao u učionicu osnovne škole u sklopu metodike nastave na fakultetu i počeo sa predavanjem, znao sam da je to za mene, jer je to direktan dar da prenesem ljubav ka kreiranju i umetnosti na autentičan način.
Tokom četvrte godine fakulteta, na metodici nastave u Jovinoj gimnaziji (NS), uviđam da je drugačiji pristup potreban jer učenici su ozbiljniji i da ta njihova rigidnost treba da se vrati na osnove kreacije i slobodnijeg duha.
Završivši fakultet pun želje da svoju svrhu ispunim, krenuo sam možda i previše naglo sa širenjem mog entuzijazma i uticaja. Tu je bila prva greška koju većina nikada ne spozna, a još manje prizna.
Cilj mi jeste bio da svakoga ko dođe kod mene na pripreme za fakultete uspešno upišem, bez obzira na koji način ću to činiti. Rezultat je uvek bio 100% zagarantovan, jer su zahtevi bili ekstremni, da se radi do iznemoglosti, do postizanja zadatog cilja.
Nisam praštao neurađeni zadatak, kao klasični profesor kome je dato poverenje, te sam preduzimao korake zvanja roditelja da i oni poguraju i kontrolišu decu kako bi rezultat bio uspešan. Takav princip nije ostavljao mogućnost za neuspeh. Međutim sama bit je izostala, a to je sloboda kreativnog izraza i sloboda izbora.
Taj princip sam preuzeo nesvesno od oca, pa od prof. Jelače, pa i od prof. Mlađe, koji su izrazito autoritativne ličnosti. Uporedo sam radio i u osnovnoj školi nekih deset godina, gde sam uvideo sve probleme edukacije i školskih programa, i naravno to pokušao da menjam, a rezultat svega toga je bio da promenim pre svega sebe i moj pristup svemu.
Brzo sam taj metod savršenog rezultata i zahteva zamenio liberalnijim pristupom u samoj osnovnoj školi. Tražio sam način da oni koji su najmanje talentovani ili čak nezainteresovani se uključe i da im se bavljenje umetnošću spontano postane zanimljivo.
Lako je raditi sa talentovanom decom, čak se usudim reći i dosadno, jer izazov ne postoji, ali uspeh izvući iz nezainteresovane osobe da se pokrene je stvarno duboko zadovoljstvo.
Tu mi je postalo jasno da taj princip treba da primenim i na same pripreme za fakultete, da nađem način da neko sebe, na sebi svojstven način, spozna šta ga interesuje i na koji način da postigne željeni rezultat.
Cilj je postao razumeti potrebe svakog učenika i njegova ograničenja i probleme koje nosi iz okoline u kojoj je, da se kroz umetnost izbori sa njima i da usmeri pažnju na lepšu stranu koju treba da spozna i dalje razvija.
Svrha nije samo upisati nekoga, jer se to ispostavljalo kao najlakše, nego da bude zadovoljan, a ne da se kaje da je promašio fakultet i da sam još ja kriv ili roditelji koji su to sve gurali.
Zato sam samu edukaciju tako i nastavio da realizujem, da je uspešno prilagođavam zahtevima, potrebama i razumevanju, ali na lakši način za sve u tom procesu. Fokus je prebačen na momenat da oni sami krenu kada su spremni, a ne kada im neko kaže da je potrebno.
I dalje verujem da se netalentovani učenici (kako ih sistem naziva) mogu uspešno baviti kreativnim poslom i da ih treba probuditi i naći način na koji oni shvataju svet oko sebe i na osnovu toga odrediti za koji pravac treba da se opredele.
Kada se tako sve kockice sklope, saradnja i rad su u divnoj harmoniji i niko ne pati i nema potrebe za guranjem sa moje strane, nego dobijaju nekog ko ih podržava na njihovom putu.
Čemu ispunjavanje cilja ako se dostigne bez zadovoljstva - to su ključne stvari do kojih sam došao kojima se vodim. I dalje uživam u samoj edukaciji, bez nametanja i forsiranja, jer sloboda izbora mora da postoji kako bi se stvorila slobodna i kreativna ličnost koja će ići svojim putem, a ne nametnutim.
Dosta sam video nametnutih izbora oko sebe i ja odbijam da budem još jedan u toj karici koji će drugima nešto nametati i zato verujem u slobodu izbora, posebno u izboru životnog puta.
Kreativnost mora biti nesputana i slobodna — to je ključ svega.