Ničeg lepšeg u stvaranju nema od novih uvida i spoznaja. Od početka samog studiranja pratila me je ta emocija ushićenja kada otkrijem nešto novo. Pri samom odabiru smera na fakultetu nisam imao celu sliku šta sve postoji od istih, pa je svaki korak tokom studiranja bio otkrovenje i uživanje za mene. Nikada mi nije bilo dosadno i uvek je neki novi momenat dolazio u moj život, a to me je održavalo u daljoj umetničkoj igri. Kako od samog početka studiranja, tako i danas, ništa se nije promenilo, osim što danas ipak imam usmerenu pažnji i ne grabim i ne gomilam sve na šta naiđem.
Jedno od najvećih otkrića i uživanja upravo je bila grafika. Jesam znao da se radi o ručnoj štampi i multipliciranju jednog crteža kroz ručne prese pravljenjem matrica, ali sam proces je ono u šta se apsolutno svako zaljubi kada se susretne sa njom. Ne postoji osoba koja je upisala likovnu akademiju i srela se prvi put sa grafikom, a da se nije fascinirala njom kao celim pristupom i procesom. Većina učenika pre direktnog studiranja i nema punu sliku o čemu se tačno radi, jer nije toliko popularizovana i mogu reći da je najviše nepravedno zapostavljena kako u društvu, tako i u celoj likovnoj zajednici.
Ona kao disciplina daje najviše mogućnosti eksperimenta, od samog početka pravljenja skice, pa od odabira tehnike (ili više kombinovanih na jednom radu), pravljenja matrice, odabira kombinacija boja, pa papira i konačno do samog procesa izvlačenja papira sa prese. Ona kao tehnika je izuzetno precizna i zahteva dosta vremena i posvećenosti, ali je to opravdano kada se vide rezultati i kada počnu radovi da se završavaju.
To iskustvo me je toliko izgradilo da do danas koristim principe štampe i raznih tehnika u svojim crtežima, te su oni neka kombinacija raznih grafičkih tehnika i samog crteža. Za razliku od grafičara, ja lično kršim razna pravila u tehnikama i nikada ne realizujem više od jednog otiska, jer me ne zadovoljava da imam više istih radova. Najveća vrednost koju vezujem za nju kao tehniku jeste što me uvek iznenadi neverovatna količina varijanti rezultata koje mogu da se izvedu iz iste matrice, a to je samo zato što konstantno eksperimentišem i menjam pristupe.
Ona je jedan od krivaca što sam manično toliko crtao i realizovao na hiljade radova, jer mi je njen proces omogućavao ubrzavanje dela procesa realizovanja istih. Svima bih savetovao da na YouTube-u pretražuju procese same štampe raznih tehnika i to je sasvim dovoljno za sam početak (aquatint, linocut, lithography, lino etching, etching printmaking).
Na linku grafickikolektiv.org/publikacije možete skinuti kataloge svih dešavanja Grafičkog kolektiva i imati uvid u to šta naša grafička zajednica u Srbiji radi i koje su mogućnosti same grafike kao discipline.
Bez obzira na to da li će se neko baviti grafikom ili ne, ne može da ostane ravnodušan na mogućnosti slobode duha pri realizaciji raznih ideja kroz sve tehnike koje grafika kao takva nudi. Znam samo da sam, kada sam se upoznao sa njom na fakultetu, toliko ostao fasciniran da mi je nekako bilo i žao što nisam pre znao za nju, jer bih možda i nju odabrao kao primarni smer.
Posle studija sam tek shvatio da prosto po duhu nisam osoba koja bi ostala samo pri tom jednom odabiru i da prosto moram da idem kroz razne medije i da istražujem i kombinujem. Jedan smer likovne prakse prosto nije za mene nikada ni bio, jer bih se osećao zarobljen i ograničen, te sam to tako prihvatio i nastavio da sve kombinujem, menjam, istražujem i uživam u samom procesu stvaranja.
Zbog svih tih interesovanja i međudisciplinarnih kombinacija u stvaralaštvu ne sputavam se i ne kategorišem u jedno zanimanje. Toliko spoznaje i naučenog kroz rad i istraživanje, jedino što može da me definiše jeste naziv multimedijalnog stvaraoca. Kao što je život fluidan i ne zna se šta nosi, tako je i u umetnosti i stvaralaštvu, a to je jedini pristup koji treba negovati i uživati u njemu. Kada prolazim sa učenicima kroz istraživanja i upoznavanja sa raznim smerovima i tehnikama, poklanjam pažnju i samom procesu štampe na samoj presi kako bi imali uvid u pravi smisao grafike, da ne ostane samo na informacijama.
Taj princip istraživanja pokušavam i na njih da prenesem, da pre nego što se upuste u umetnost znaju da im je jedini put da ostanu nesputani i da ne odustaju od eksperimentisanja i pronalaženja novih načina i novina u samoj suštini. Zato verujem da pre svakog odabira treba da budu dobro informisani u šta se upuštaju i koje sve opcije postoje i šta sve to podrazumeva, jer će im to skratiti putanju da budu zadovoljni svojim odabirom životnog puta u stvaralaštvu.